WEB 016 PRERASTAO U SAJT

Dragi posetioci, WEB 016 je prerastao u sajt!
Hvala na neizmernom poverenju.
Od danas nas pratite na ovoj adresi!

SAMO TELEVIYIJSKI, A NE MEDIJSKI MRAK, Radio Leskovac

Povodom  naslova teksta pod nazivom ''Leskovac ulokalnom medijskom mraku'', objavljenom u jučerašnjem ''Blicu'', Redakcijskikolegijum Radio Leskovca obratio  sejavnosti sledećim saopštenjem:

                       To što se šestlokalnih televizija u Leskovcu našlo u sukobu sa kablovskim operaterom SBB,zbog odluke ove kuće da ih, ukoliko ne potpišu ugovor kojim se obavezuju naplaćanje naknade za prisustvo u sistemu, isključi sa mreže, neprijatna je stvar iRadio Leskovac je opširnim izveštajem sa pres konferencije  dao svoj doprinos obelodanjivanju problema.

                                Do istihinformacija došao je i dopisnik ''Blica'' u Leskovcu i, u sadržinski gotovo istojformi,  ih zabeležio, ali pod naslovomkoji svakom čitaocu, bez obzira na procenat zainteresovanosti za temu, neostavlja nijednu dilemu:    Građani Leskovca koji preko kablovskemreže ne mogu da prate program lokalnih televizija , tumaraju u medijskommraku.

                               Poštovane kolegeiz uredništva ''Blica'', nije valjda da vam prodaja ide tako loše,  da ste senzacionalističkim, a pre sveganeosnovanim tvrdnjama,  rešili da podignetetiraž?

                                 Da li ste, pak,bacivši letimičan pogled na tekst, ne upuštajući se previše u  njegovu sadržinu, brže-bolje Leskovac proglasili''medijskom pećinom'', ne vodeći računa o činjenici da ovde postoje i rade idrugi mediji osim pomenutih?

                                Naslov bi trebalo da bude najavaonoga što će čitalac naći u tekstu koji sledi, a onaj kojim je sporan izveštajnaslovljen,  ne odgovara ni sadržaju, niistini. 

                                  SlušaociRadio Leskovca, koji su nesporno i gledaoci neke od lokalnih televizija,svakako neće biti uskraćeni za validne i pravovremene informacije, kao što tonisu bili ni u predhodnih 38 godina, koliko ova kuća postoji.

                                  Stoga bibilo profesionalno, kolegijalno i u najmanju ruku obavezujuće da se zbog ove''omaške'' izvinite onima koji se već decenijama informišu prateći programRadio Leskovca.

                                                         Redakcijski kolegijum Radio Leskovca

KOCIĆ TRAŽIO REAKCIJU RRA, JUGpress

 

Gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić uputio je zvanični dopis Radiodifuznoj agenciji zbog odluke SBB da isključi pet televizija u Leskovcu sa svoje kablovske mreće.
Pismo prenosimo u celini.

Poštovani,
Od pre tri dana sve lokalne televizije u Leskovcu, koje imaju dozvolu za emitovanje programa na ovom području, isključene su iz kablovskog sistema SBB tako da građani Leskovca koji koriste usluge ovog kablovskog operatera nisu u mogućnosti da prate program lokalnih televizija.

Radi se o velikom broju domaćinstava u centru grada u kome živi oko 80 hiljada stanovnika. Prema nezvaničnim procenama kablovski distributer SBB pokriva najmanje tri četvrtine svih korisnika usluga kablovsko ditributivnog sistema u Leskovcu a pokrivenost grada kablovskom televizijom je vrlo velika. 

Građani Leskovca su na ovaj način uskraćeni za pravovremene informacije o svim aktivnostima lokalne zajednice a u uslovima proglašene epidemije gripa AH1N1 takvo stanje je vrlo opasno jer može da ugrozi i zdravlje stanovnika. 

Na značaj pravovremenog informisanja u ovom kontekstu upozoren sam i od Zavoda za javno zdravlje Leskovac koji je od mene tražio da obezbedim „nesmetan protok informacija preko lokalnih medijskih kuća“. 

S obzirom na to da građani Leskovca godinama koriste usluge kablovskog operatera SBB zajedničke antene na zgradama su davno uklonjene pa ne postoji ni mogućnost da građani programe lokalnih televizija prate signalom iz etra.

Iako ne želim da ulazim u poslovne odnose privatnih televizija i kablovsko distributivnih sistema moram da Vam ukažem na činjenicu da SBB od elektronskih medija u Leskovcu od pre mesec dana traži da plaćaju naknade jer su u ovom kablovskom sistemu što su televizije odbile smatrajući da su uslovi iz ponuđenog im ugovora štetni.  

S obzirom na praksu u Srbiji da televizije sa dozvolom RRA ne plaćaju naknadu za emitovanje u kablovskom sistemu na području za koje imaju dozvolu ostaje nejasno da li je SBB imao pravo na jednostranu odluku koju je doneo.

U trenutnim okolnostima stanovnici Leskovca s pravom negoduju jer im je uskraćena usluga redovnog praćenja programa lokalnih televizija koju plaćaju SBB-u i pravovremena informacija koju je lokalna samouprava obezbedila delimično finansirajući rad svih medija koji imaju dozvolu za rad od nadležnih institucija.
Molim vas da, u skladu sa vašim nadležnostima, preduzmete sve neophodne mere kako bi u najkraćem mogućem roku omogućili građanima sve neophodne informacije o trenutnoj epidemiološkoj situaciji u gradu, što je u ovom trenutku najvažnije, ali i redovno i pravovremeno informisanje o svim aktivnostima, pojavama i događajima od značaja za grad i građane.
S poštovanjem,
gradonačelnik Leskovca

Slobodan Kocić

JUGpress

OSOBA IZ BOJNIKA PREBAČENA U NIŠ, JUGpress

Zbog teškog stanja jedna osoba iz Bojnika prebačena je na Infektivnu kliniku u Nišu, kaže Aleksandra Nikolić, član Operativnog štaba.

" Iz Instituta za imunologiju i virusologiju „Torlak“ Zavodu za javno zdravlje Leskovac potvrđeno je prisustvo gripa tipa A H1N1, kod osobe starosti 18 godina iz Bojnika. Na Infektivnom odeljenju leskovačke Opšte Bolnice smešteno je osam pacijenata, dok je na Odeljenju pedijatrije smešteno dvoje, zbog sumnje na novi grip", kaže Aleksandra Nikolić.
Informaciju da je proteklog vikenda još jedna osoba stara 39 godina iz Medveđe, zbog kritičnog stanja, prebačena na Infektivnu kliniku u Nišu Nikolićeva je ocenila kao "nezvaničlnu" jer nema zvanične potvrde o prisustvu meksičkog gripa kod nje.

Prema podacima Operativnog štaba za praćenje i prevenciju novog gripa i leskovačkog Zavoda za javno zdravlje na Infektivnom odeljenju smešteno je osam dok su na odeljenju pedijatrije Opšte bolnice smeštena dva pacijenta, zbog sumnje da su oboleli od novog gripa.

JUGpress

NEMA OPASNOSTI OD POPLAVE, JUGpress

Prošlonedeljne padavine, pričinile su znatno manje materijalne štete nego prethodne godine, jer je većina bujičnih vodotokova očišćena, kaže Boban Sokolović, načelnik Uprave za privredu.
On najavljuje da će do kraja građevinske sezone biti urađena sanacija još nekoliko kanala.
" Neposredna opasnost od poplava, nakon stabilizacije vremenskih prilika, odnosno padavina, više ne postoji. Bilo je manjih problema na delu Tulovske reke i potoka Bučan, ali je i to sanirano. Što se tiče nekih naših daljih aktivnosti već tokom ove nedelje započeće radovi na reci Sušici i Šaranačkom potoku, za šta će biti odvojeno oko 700 hiljada dinara."
Od početka godine sredstvima iz lokalnog budžeta i Vodoprivrednog centra „Morava“ iz Niša, u sanaciju bujičnih kanala, uloženo je oko 5 miliona dinara, navodi Sokolović.

JUGpress

DRŽAVA DIGLA PANIKU, JUGpress

Reakcija Udruženja sindikata lekara, stomatologa i farmaceuta na optužbe ministra zdravlja profesora dr Tomice Milosavljevića da pojedini lekari i asocijacije "neodgovornim izjavama zbunjuju građane i nagovaraju ih da se ne vakcinišu".
Dr Nevenka Dimitrijević, predsednik Udruženja sindikata lekara, stomatologa i farmaceuta odbacila je
optužbe ministra Milosavljevića i označila upravo zvanične državne institucije i ovlašćene pojedince da šire Srbijom strah i paniku.
optužbe ministra Milosavljevića i označila upravo zvanične državne institucije i ovlašćene pojedince da šire Srbijom strah i paniku.

"Upravo predstavnici najviših državnih institucija napravili su paniku, podgrevali atmosferu još od prvootkrivenog slučaja zaraze virusom A H1N1, širili bauk o svinjskom gripu, plašili narod. Čine to u kontinuitetu, rade to neprekidno od maja ove godine. Niko sem njih nije mogao da da mišljenje o svinjskom gripu, da da sugestiju. Samo su oni pričali, oni objašnjavali, a svako dobronamerno upozorenje dočekivali kao opstrukciju", kaže dr Dimitrijević.
Posebno je naša sagovornica uprla prstom na sve one zvaničnike koji su javno govorili o efikasnim odlikama vakcine, o njenim svojstvima i njenim odlikama.
"Neozbiljno je govoriti o svojstvima vakcine koje nema kod nas, o kojoj naši stručnjaci ništa ne znaju, o čijim svojstvima stručno mišljenje nije dala Agencija za kontrolu lekova, jedino merodavna institucija u nas. A svakodnevno slušamo te pozitivne ocene o vakcini i to u trenutku kada smo se odlučili za vakcinu jednog proizvođača što može da se tumači kao reklama i što je u suprotnosti sa Zakonom o lekovima," kaže dr Dimitrijević.

Vakcina bez kontrole?
Još jedna izjava zvaničnika dodatno je uznemirila javnost, a to je da će vakcinacija stanovništva krenuti odmah pri prispeću prvog kontigenta vakcine iz Švajcarske.
Stručnjaci su u tome videli nameru vlasti da zaobiđu našu Agenciju za kontrolu lekova, jedinu ovlašćenu ustanovu koja bi trebalo da izdava dozvolu za početak vakcinacije.

JUGpress

OSUĐENICIMA I ČUVARI UNOSE DROGU, Blic

 

Slučaj prebijanja zatvorenika u Leskovcu je drastičan primer nečovečnog ponašanja i maltretiranja osuđenika od strane zatvorskih stražara - kaže za „Blic“ Damir Joka, načelnik Odeljenja za tretman i alternativne sankcije u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. On navodi da su zato suspendovali devetoricu zaposlenih, a protiv petorice čuvara je pokrenut i krivični postupak.

Ima li Uprava podatke o broju takvih slučajeva i šta je preduzimala?
- Prema osuđenim licima u srpskim zatvorima se godišnje više stotina puta upotrebe sredstva prinude predviđena zakonom (izdvajanje, vezivanje, gumena palica, smeštaj u posebnu prostoriju). Bilo je više desetina ozbiljnijih intervencija, ali je samo u nekoliko slučajeva ocenjeno da su preterane i neopravdane. Protiv zaposlenih u službi obezbeđenja podnošene su disciplinske prijave i oni su kažnjeni.

Nedavno je u zatvoru od prevelike doze heroina umro osuđenik, ali to nije jedini slučaj. Koliko je i kakvih narkotika do sada otkriveno i zaplenjeno?
- Samo u ovoj godini u zatvorima je pronađeno i oduzeto preko 70 grama heroina, oko 25 grama kokaina i preko 400 grama marihuane. Pronađeno je i više hiljada tableta koje se mogu koristiti kao narkotici. Međutim, količina narkotika, kojih ima u zatvorima, višestruko je veća i Uprava ulaže sve napore da otkrije puteve unošenja droge.

Koji se kanali koriste za doturanje narkotika?
- Drogu najčešće unose osuđenici, a nažalost, neretko u tome pomažu im i porodice. Bilo je slučajeva da su i zaposleni u zatvorima učestvovali u unošenju droge ili drugih nedozvoljenih stvari. Zbog toga je u poslednje dve godine 12 zaposlenih dobilo otkaz, a protiv petorice je pokrenut krivični postupak.

Da li primenjujete neku novu metodu u borbi protiv ovog zla?
- Odvojili smo značajna sredstva za tehničko opremanje zatvora, tako da sada sve naše ustanove imaju tunele za pregled paketa, kao i vrata za kontrolu ulaska svih lica. Smatramo da će se na ovaj način drastično smanjiti unos droge i drugih nedozvoljenih stvari u zatvore.

Pretrpanost zatvora je poseban problem. Nedavno je stotinak stanara jednog paviljona u niškom zatvoru štrajkovalo, a zamenik ombudsmana je našao da su uslovi u kojima izdržavaju kaznu „ispod granice podnošljivosti“. - U rekonstrukciju, izgradnju i poboljšanje uslova u zatvorima u poslednjih pet godina je uloženo više od 50 miliona evra. Međutim, ovo je samo donekle ublažilo problem. Broj osuđenih lica sada godišnje raste po stopi od deset odsto. Ove nedelje u našim zatvorima je bilo 10.900 osoba, a prema procenama Saveta Evrope, do kraja 2010. taj broj će narasti na 12.000. Zato je Ministarstvo pravde od Evropske banke za razvoj zatražilo kredit od 20 miliona evra za izgradnju dva nova zatvora. Reč je o zatvorima u Pančevu i Kragujevcu, u kojima će moći da se smesti oko 1.000 osuđenika.

Alternativne kazne
Pored izgradnje novih kapaciteta, kako ćete još odgovoriti na povećan broj zatvorenika?
- Izvršenje alternativnih sankcija, kao što su rad u javnom interesu i uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom moguća su rešenja kada su u pitanju lakša krivična dela. Verujemo i da će nove mere i kazne vezane za elektronski nadzor, koje su predviđene najnovijim izmenama seta krivičnih zakona, dodatno smanjiti zatvorsku populaciju.

M. Ilić

UJED PČELE 16.11.2009: KO LOPOVU GLEDA KROZ PRSTE I SAM JE LOPOV

         Avgusta 23. ove demokratske godine u veku srpskog radiodifuznog prosperiteta objavljena je vest da je krivično delo ako neko proda jedan stan dva ili više puta. "Marko Paušin i Borisav Savanović iz Novog Sada su dali novac još 2003. godine za stan u koji se još uvek nisu uselili. Borisav je naveo da je u medjuvremenu došao do podatka da je njegov stan prodat tri puta." I svi će se složiti da je to krivično delo. 

          Medjutim, ono što je krivično delo po jednom zakonu, izgleda da po drugom nije. Naime, po zakonu  o radiodifuziji jedna usluga može biti naplaćena više puta i da ne predstavlja krivično delo. Kablovski operater SBB ili Serbian broadband istu uslugu emitovanja programa uredno, po zakonu, može da naplaćuje i od gradjana koji gledaju programe i od televizija koji prave program. Svako ko je u kablovskom sistemu plaća redovno pretplatu kablovskom operateru u iznosu od 609,00 dinara, a već od sledećeg meseca će plaćati 745,00 dinara. I to bi bilo u redu kada bi kablovski operater poštovao prava potrošača i kad bi gradjani imali sve one programe koji se pojavljuju na njihovom info kanalu. Ali na žalost, proverom kanala se može ustanoviti da nedostaje nekoliko. Toliko o poštovanju potrošača. I gde nam je sada onaj sa prezimenima, predsednik udruženja potrošača, koji traži pare od grada za plate zapošljenih. Rekao je pre neki dan da će to udruženje prestati da radi jer mu vlast ne prebacuje novac. A još davno je rekao da Srbija ne može u Evropu bez njegovog udruženja. a mi potrošači izgleda možemo bez njega. Ni jednu nije prozborio što je Leskovac dva dana u medijskom mraku. Ako mu neko prebaci jedan jedini dinar od sada pa nadalje, neka odmah ide kući.

          No mi smo u Leskovcu naučili da živimo bez udruženja o zaštiti potrošača, ali nismo naučili da živimo bez vlasti. Izgleda da i njima odgovara medijski mrak. Ako je SBB isključio televizije, ostao nam je radio i nedeljnik Panorama. A za one pismenije postoji i internet. Kakva nam je vlast i to nam je mnogo. Nego mi gradjani moramo da mislimo o opoziciji. Možda je i vlast "u kavelu" sa kablovskim operaterom. Dosadilo im je da slušaju opozicione lidere kako besomučno i neumorno prozivaju gradonačelnika, pa ko vele "Dobro bi nam došlo malo ćutanja". Zato i ćute ovi na vlasti. Zato se gradonačelnik još uvek ne oglašava. Zato ćuti i predsednik skupštine. A možda još nisu shvatili šta se dešava u gradu. Reći će oni po koju, samo dok im dodje iz...

          Pa gospodo političari, ako i vi možete da se nazovete političarima, možda je vreme da malo podignete glas. Ovaj i ovakav narod, opljačkan i upropašćen i dalje svakog meseca, zahvaljujući gramzivosti vaših pretpostavljenih, preko zakonskog okvira omogućio je da masnoj guski mažemo guzicu. Svakog meseca SBB dobija od Leskovčana šest miliona, ali i to im je malo pa bi i od lokalnih televizija da doglave još nekoliko hiljada evra. I sve po zakonu, čijem više ni Bog ne može da raspravi. Svi vi ste, dragi naši "političari" pomalo učestvovali u tome. Svi vi ste tom legalnom lopovu, sve jedno čiji je, omogućili da nekoga krade: narod ili televizije. Od nekoga on uzima ekstra. Da je u ovoj zemlji pravde, morao bi da dobije nogu u dupe, iz ovog grada, iz ove zemlje. Ali pravdu ste vi skrojili po vašoj meri. Zato će gradjani Leskovca ubuduće, umesto informacija o tome šta se dešava u gradu, gledati kako Dragana Mirković promoviše svadbarske pevače ili ćemo slušati velike nade Melosa, uz mnoštvo drugih programa namenjenih ispiranju mozga.

          I u pravu je gospodin Dragoljub Kojčić kada kaže da ovakvoj srpskoj vlasti treba slomljeni i letargični Srbin koji nema ni trunke samopoštovanja. Jedino takav Srbin može ovo uništavanje Srbije da prihvati kao uspeh sadašnjih političara. A medijski mrak je još jedan dokaz da i vlast u Leskovcu želi da posrnulog gradjanina satre i strpa ga do guše u blato. E, ako je za vajdu, dosta je.

          Neka sada gradonačelnik objasni gradjanima Leskovca ko im je uništio antenski sistem po stambenim zgradama, ko im je instalaciju kablovskog sistema naplatio debelo, kome kablovski operater plaća korišćenje prostora po stambenim zgradama, banderama i stubovima koje koristi, kojoj televiziji plaća da bi se videli na njihovoj mreži, od koje želi da naplati što će ih uvrstiti u mrežu. Neka gradonačelnik objasni hoće li sednice skupštine grada prenositi Melos ili Dragana Mirković, (istini za volju, kvalitet skupštinskih zasedanja iziskuje prenos jedino na ovim televizijama). Neka objasni da li će grad nastaviti da izdvaja sredstva za lokalne televizije i zašto, na kojoj će televiziji pričati hvalospeve o sebi, preko koje će televizije da promoviše zaslužne gradjane Leskovca, Potemkinova sela, kule od karata. Preko koje će televizije izražavati zabrinutost za gospodina Kostasa, fontane u centru, vodosistema Barje, autobuske stanice, parking servisa, farbanje ulica, farbanje gradjana. Koja će mu televizija prikazivati šarene vrpce i laže. 

          Imali ste gospodine gradonačelniče celu nedelju da problem medijskog mraka u Leskovcu rešite, samo ste kao i za sve ostalo mislili da će se rešiti samo od sebe. Ili niste možda voljni da se zamerate onima koji ne finansiraju vlast u Srbiji i Leskovcu. 

 M. Arandjelovic

KOMENTARI: (S)ve (B)ahatije i (B)ahatije, B92

Ma znate kad bi ja SBB-u platio...NIKAD! Da nije tih lokalnih stanica, niko ne bi ni koristio SBB, pa ko kome tu treba da plati!? Ja sam iz Leskovca i te stanice imaju mnogo bolje programe od vecine beogradskih stanica! Ovo je po principu Musa dere jarca!
(Nidzerland, 15. novembar 2009 14:30)

Koliko ne volim SBB, jer su spori, lenji, i evo i dan danas se ne usudjuju da poprave sliku i zvuk na pojedinim kanalima, sad ga jos vise ne volim.
A kada se nazove Ratel, oko resavanja problema, imam utisak zbog dobijenih odgovora, da su Ratel i SBB u dosluhu. Gde vi imate da kanal placa KDS-u da se distribuira?
KDS samo postoji, da bi platio televizijskim kucama, da ih distribuira, i time ubirao pare od krajnjih korisnika.

A i da ne placaju HRT i OBN, u sta malo sumnjam, jer su to ipak velike kuce, to treba RRA da regulise, a ne da se skrembluju na bilo koji nacin. To sto RRA radi, i to je protivzakonito. Tim krsi odluke donete na zenevskoj i rimskoj konvenciji o distribuiranju televizijskih programa. Treba ih uhvatiti za gusu i naterati da placaju, a ne da skremblovanje ili ukidanje kanala.
(Aleksandar, 15. novembar 2009 12:26)

Čekaj stani, jel to znači da SBB-u plaćaju i korisnici i stanice. U al je lepo biti monopolista.
(dule, 15. novembar 2009 10:21)

Izvinite ali u cemu je problem? Nazovi televizija koja nece da plati 500 EUR da joj neko prenosi program nije ozbiljna televizija. Pa sta misle da je dzabe cela tehnika, podrska i slicno za mrezu? Ja sam pretplatnik doticne firme i ne vidim zasto bih iz svog dzepa placao to da SBB emituje necije programe koje nikada i necu gledati. Neka plate te televizije pa neka uzivaju u svom programu. U ovome je SBB apsolutno u pravu. I cena je smesna, da se razumemo. Ako misle da treba drugacije neka probaju te televizije da zakupljuju vise repetitora i neka naprave tehnicku infrastrukturu pa neka malo izracunaju koliko bi ih to kostalo.
(pele, 15. novembar 2009 09:58)

Sve se plasim SBB naplacuje od svih programa koje emituje tolike pare mesecno, od HRT-a, od OBN-a,... Sve strane programe SBB emituje bez kupljenih prava, onako divlje a od lokalnih TV jos trazi da im plate za emitovanje!? Problem je u tome sto RRA nije donela propis po kome je svaki kablovski operater duzan da emituje program lokalnih medija na onom podrucju na kojem pruza svoje usluge. Ovako dolazimo u situaciju da SBB uzima i od korisnika i od televizija cije programe emituje. Moze im se kad imaju monopol.
(leZi, 15. novembar 2009 09:58)

Ne znam u čemu je sve lider SBB, ali je apsolutni lider u bait-and-switch (namami-pa-zameni) taktici. A to jedna od prvih stvari koja se uči u marketingu. Neuki korisnici, slabo zakonodavstvo i još slabije sudstvo omogućavaju ovakvima da rade šta hoće. Daleko bilo da imam nešto protiv da zarade ako dobro posluju, ali SBB je sa njihovim direktorom na lošem glasu već duže vreme.
(drnda, 15. novembar 2009 09:44)

Zašto bi privatni distributer kablovske TV besplatno emitovao programe privatnih TV stanica? Naglašavam, privatnih, koje rade po tržišnom sistemu, prodaju svoj prostor za reklame i naravno zarađuju! Pitao bih te privatne televizije, da nam kažu, u kojem to gradu postoji 6 privatnih televizija,i da ih takođe pitam, da li su sve ove godine koje su se besplatno emitovale na SBB-u, bile besplatne i reklame na njihovom programu?!
(Poslednji Skaut, 15. novembar 2009 09:18)

Cek... zar nije to malo previse da Leskovac ima sest lokalnih TV stanica? Sta pustaju na tim kanalima?
 (Goran Smith, 15. novembar 2009 08:42)

Da li to znaci da SBB ima veci znacaj od RRA ? Normalno bi bilo da SBB emituje sve televizije koje imaju uredne dozvole bez naknade. Bilo je slucajeva da su lokalne televizije koje nisu podobne i koje su smetale politicarima skidane sa ponude SBB-a bez ikakvog objasnjenja. Da li je SBB uticajniji od RRA ? Definitivno ova drzava ne funkcionise !
(gradjanka, 15. novembar 2009 08:18)

Jel' to po sistemu "Brat Đura će ti oprostiti što te je tukao..."?
(Eliminisati monopole!, 15. novembar 2009 01:36)

Pa neverovatno! SBB ubira novac i od građana koji su korisnici njihovih usluga a i od TV stanica. Umesto da oni plaćaju pravo TV stanicama za emitovanje njihovog programa.
(Milan, 15. novembar 2009 01:31)

SBB ubira pretplatu i iz nje se izdrzava. SBB placa prava za (re)emitovanje svim stranim televizijama cije programe prenosi. Iz ciste licne pohlepe lokalnih direktora SBB-a u Leskovcu oni traze da njima (!!!!) lokalne televizije placaju za prenos programa!
(dO, 15. novembar 2009 01:30)

SBB, tj. "Sve bahatije i bahatije"
(leskovcanin, 15. novembar 2009 01:20)

B92

OBOLELA ŽENA IZ MEDVEDJE PREBAČENA U NIŠ, JUGpress

Načelnica infektivnog odeljenja leskovačke Opšte bolnice dr Dušanka Živković rekla je danas JUGpress da je jedna žena iz Medvedje upućena prošle noći na Infektivnu kliniku u Nišu zbog komplikacija na respiratornom traktu.
"Ona je bila u ozbiljnom stanju i pod kiseonikom i zato je upućena u Niš", rekla je Živkovićeva.
Ona je rekla da se na ovom odeljenju trenutno nalazi osam pacijenata obolelih od novog gripa a da je petoro u medjuvremenu otpušteno kući.

Šef Operativnog stručnog tima za suzbijanje novog gripa i načelnik sanitarne inspekcije za Jablanički okrug dr Goran Stamenković rekao je JUGpressu da jestanje trideset devetogodišnje žene iz Medvedje "za sada stabilno ali ozbiljno".

"Ona je u Nišu prikačena na aparate i njeno stanje se pažljivo prati.Prema našim saznanjima ona se tri dana lečila pre no što je došla na Grudno odeljenje leskovačke bolnice"
JUGpress

DEMOKRATE ZA NARODNU KUHINJU, JUGpress

Odbornička grupa Demokratske stranke u Leskovcu ,saklupljanjem sredstava od dela odborničkih dnevnica, obezbedila je hranu za dalji nesmetani rad Narodne kuhinje u ovom gradu.
Odbornici DS-a donirali su 120 kilograma viršli u ukupnoj vrednosti od oko 30.000 dinara.

„Mi želimo da ovim sredstvima koje smo uručili Domu učenika, koji priprema obroke za Narodnu kuhinju, ojačamo fond ove socijalne institucije i pomognemo u njenom radu.

Hrana je kupljena od naših dnevnica koje zarađujemo u lokalnom parlamentu, pa želimo da uputimo apel svim drugim strankama sa kojima delimo gradski dom da postupe na isti način i pomognu najsiromašnijem sloju našeg društva “ rekao je Miodrag Miladinović, potpredsednik Gradskog odbora DS.

On je uputio poziv i svim pojedincima i organizacijama čije mogućnosti to dozvoljavaju i pomognu rad Narodne kuhinje u Leskovcu.
Miladinović je najavio da će leskovačke demokrate i u narednom priodu nastaviti sa sličnim donacijama.
Prema podacima Centra za socijalni rad u Leskovcu je 1.700 porodica koje su socijalno ugrožene.

Narodna kuhinja u ovom gradu je u stanju da trenutno obezbedi 350 pojedinačnih obroka za najugroženije, a planirano je da se njen fond od nove godine poveća na 500 obroka.
JUGpress

TRAŽE BESPLATNO EMITOVANJE, JUGpress

Kompanija Srpske kablovske mreže (SBB) saopštila je danas da su predstavnici šest lokalnih televizija iz Leskovca sami tražili prekid emitovanja programa, ukoliko se ne ispune njihovi uslovi ugovaranja dalje saradnje.

Kako se navodi u saopštenju SBB, programi leskovačkih televizija više godina su emitovani bez ikakve nadoknade kablovskom operatoru.
Tim televizijama još pre godinu dana bila je najavljena dalja saradnja na tržišnim principima, navodi se u saopštenju SBB i ističe da je svim lokalnim TV ponuđen ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, kao i bilo kojem drugom partneru.
Predložena ekonomska cena za emitovanje programa, od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, svim televizijama bila je neprihvatljiva, dodaje se u saopštenju SBB, koji je zato cenu snizio na 300 evra.
Nezadovoljne čak i boljim uslovima ugovora, šest televizija je 10.novembra dostavilo SBB "izričit zahtev da, ako SBB odbije predlog za saradnju, iz svog kablovskog sistema isključi istovremeno sve emitere".

Zato SBB ocenjuje da se ovde ne radi o bilo kakvom samovoljnom isključivanju lokalnih televizija, već o neslaganju sa tržišnim uslovima poslovanja.

Privatne TV stanice su, zbog uslova ugovora koji im nisu odgovarali, same zahtevale isključivanje iz kablovske distribucije SBB, stoji na kraju saopštenja.
JUGpress

SBB UKINUO LESKOVČANIMA INFORMISANJE O NJIHOVOM GRADU, JUGpress

Nijedna od šest lokalnih televizija koje signalom pokrivaju područje Leskovca, od sinoć ne emituje program preko mreže kablovskog operatera SBB a leskovčani ne mogu da vide njihov program ni preko zemljanih antena na zgradama jer ih je ova kablovska mreža uništila kada je postavljala svoj sistem.
Tako sada u Leskovcu mogu da se gledaju niške televizije ali ne i leskovačke.
U utorak su isključene televizije Klisura, 4S i Vlasotince, a od sinoć i televizije Leskovac, Studio MT i K-1, i to bez prethodne najave, rekli su predstavnici ovih medija na današnjoj konferenciji za novinare.
Problem je eskalirao pre mesec dana, kada su ovi mediji dobili tipske ugovore u kojima je SBB za njihovo emitovanje na svojoj mreži zahtevao naknadu od 500 evra mesečno i dvanaest blanko menica unapred , besplatno korišćenje reklamnih minuta i slobodnu korekciju, a i moguće povećanje cene u budućem periodu.

Televizije su se sa negodovanjem obratile predstavnicima SBB-a u Kragujevcu, odbivši da potpišu sporne ugovore. Nekoliko dana kasnije dobili su nove ugovore sa korigovanom cenom usluga na 300 evra, ali nepromenjenim ostalim uslovima.

„Činjenica je da svi lokalni emiteri već plaćaju naknade za emitovanje programa Radio-difuznoj agenciji i Ratelu, pa bi naknada SBB-u predstavlja dodatni namet ma inače naše skromne buđžete“ obkašnjavaju predstavnici ovih šest televizijskih kuća.

SBB je, međutim, iznanada poručio da na njihovoj mreži ima mesta samo za tri lokalne televizije, te da će one biti izabrane na tenderu.

Nije objašnjeno kako je do sada bilo prostora za svih šest televizija.
Predstavnici lokalnih televizija su danas saopštili da „ne žele da učestvuju na istom, a da su tumačenje ovakvog ponašanja SBB-a zatražili od svih relevantnih republičkih organizacija, kao i pomoć od lokalne samouprave“.
„Ovo je verovatno jedinstven slučaj u Srbiji. Televitija Klisura je u više navrata pokušala da postigne dogovor sa SBB-om, ali su predstavnici ovog operatera na sve ostajali gluvi“ ističe Zoran Stanisavljević, vlasnik „Klisure“.

Šteta koju će pretrpeti zbog isključenja sa kablovcke mreže verovatno će biti nemerljiva, jer postoji opasnost da, zbog smanjenog obima etra, mnogi komercijalni partneri otkažu ugovore sa ovim lokalnim emiterima, čiji su direktori i urednici poručili da će sačekati sredinu decembra i usvajanje novog zakona kojim će biti propisani uslovi poslovanja kablovkso-operaterskih kuća.
Kako JUGpress saznaje, od jutros je dvoje komercijalnih partnera, iz pomenutih razloga, otkazalo emitovanje svojih reklama na tri televizije koje se više ne vide u SBB etru.
Na području Leskovca postoji još jedan kablovski operater „Kopernikus“ koji pokriva negde oko 10 posto korisnika kablovkog sistema, a većina ovih televizija se na toj mreži emituje gotovo sa simboličnom ili bez ikakve naknade.

SBB je u Leskovcu monopolista.
JUGpress

NAJZAD GOTOV MOST U VUČJU, JUGpress

Nakon skoro pet godina od rušenja mosta u Vučju, koji spaja ovo mesto sa susednim Žabljanom, završeni su radovi na ovom objektu. Vrednost radova je 8,5 miliona dinara a sredstva su obezbeđena iz lokalnog budžeta.

U katastrofalnoj poplavi maja 2005. godine, oštećeni su nosači mosta koji spaja Vučje sa susednim Žabljanom, tako da su meštani morali da koriste alternativne putne pravce.
Zamenik gradonačelnika Leskovca Branislav Đorđević kaže da je gradnja mosta trajala mnogo duže nego što je to bilo planirano, ali da iza toga stoje mnogobrojni razlozi.
" Najpre smo pokušali samo sa sanacijom jednog dela mosta koji je bio oštećen ali je u toku izrade dokumentacije, došlo se do zaključka da mora da se izvrši kompletna rekonstrukcija mosta. To je zahtevalo dosta dodatnog vremena kako bi se izradila nova projektna dokumentacija i pribavile mnoge saglasnosti. Konačno avgusta ove godine sklopljena je cela finansijska konstrukcija za izgradnju mosta", kaže Đorđević.
Radove na mostu izvodila je beogradska firma „Nibens“ i preduzeće za puteve Vranje.
Kompanija TIM trade donirala je 15.000 kilograma gvožđa koji je ugrađen u konstrukciju mosta dužine 13,5 metara, širine kolovoza 6,5 metara uz dve pešačke staze širine jednog metra.
JUGpress

LEKARSKA SLAVA, JUGpress

Rezanjem slavskog kolača Okružna podružnica Srpskog lekarskog društva Leskovac, obeležila je krsnu slavu Sveti vrači – Kuzman i Damjan.
Obeležavanju lekarske slave Sveti vrači Kuzman i Damjan, prisustvovali su zaposleni leskovačkog Doma zdravlja i Opšte bolnice.

Uvodnom besedom obratio se arhijerejski namesnik Slavko Milovanović, koji je poželeo da lekari još dugo godina obeležavaju svoje svece Svetog Kuzmana i Damjana.

Ovogodišnji domaćin doktor Miomir Kačarević slavu je predao doktoru Draganu Cakiću.
JUGpress